У сребреничком селу Ратковићи, служењем парастоса затим полагањем вијенаца и паљењем свијећа, обиљежена је 31 година од страдања двадесет и четворо мјештана овог српског села. Њих су 21. јуна 1992. године убиле војне јединице из околних бошњачких села и Сребренице.
Напад на село почео је у рану зору.
-Био сам на штали када је све почело, а потом сам кренуо да се извлачим према гробљу. Село је запаљено и када сам се касније вратио имао сам шта и да видим- рекао је Томислав Живановић.
-Нисам био тога дана у селу, а по информацијама моје снаје брат ми је убијен недалеко од куће. Снајка је рањена и преживјела пуком срећом. Отац се практично бос пробио до Факовића. У селу је остала само пустош после напада- казао је Милан Станојевић.
Фотографија Добрине Продановић, која у руци држи лобању сина Живана убијеног у Ратковићима, обишла је свијет.
-Чак су и ту фотографију Бошњаци и странци приказивали као да је бошњачка жртва, иако је јасно да је у питању Добрина и лобања њеног сина, коју је препознала по зубу који је урадио. Ратковићи су примјер рада, односно нерада Суда и Тужилаштва БиХ. Ослобађајуће пресуде у случају Ратковића су само награда за убице- прокоментарисао је Бранимир Којић, предсједник Скупштине Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила.
-Ми се више не уздамо у земаљску правду, јер ње за срспке жртве нема, али је сигурно да постоји Божија правда. У Ратковићима су људи убијени на својим огњиштима, а већином су били цивили- истакао је Младен Грујичић, начелник општине Сребреница.
У Ратковићима је до 1992. године живјело скоро 350 Срба, а село је данас скоро празно.
Пише: М.В.
