Пенал ,,лутрија'' као крајњи начин за одређивање побједника – знате ли како се некада у Америци шутирало?

20.07.2021 Piše: urednik

Небројено пута је пенал серија коначно раздвајала два спортска тима, након што је у ,,регуларној игри'' било неријешено. Побједник скоро завршеног Европског првенства у фудбалу поново је одлучен извођењем једанаестераца, а Италија је на крају била боља од домаћина Енглеске. То је други пут у историји овог такмичења да је популарни ,,рулет'' одређивао шампиона. Први пут се то десило у Београду 1976. године, када је Чехословачка савладала Западну Њемачку. Та серија је остала упамћена по играчу побједничког тима, Паненки, који је извео ударац на специфичан начин, који данас носи име по њему. Два пута су пенали одлучили и побједника Мундијала - 2006. у Њемачкој је Италија добила Француску, а дванаест година раније Бразил је био бољи од Италије, у Сједињеним Америчким Државама. Фокус наше приче је баш на САД-у и методу којим су се тамо изводили пенали до прије двадесетак година. Тај начин шутирања пенала је имао много више везе са казненим ударцима у хокеју на леду него у фудбалу, односно сокеру како га Американци називају.

За почетак да се вратимо на само увођење пенала у фудбалска правила. То се догодило у Ирској 1890-1891. године. Такмичења су се до тада одржавала већ двије деценије (енглески ФА Kуп је стартовао 1871.). Циљ тада новог правила био је да се спријечи груба игра, макар пред самим голом. Једанаестерац, како га често зовемо, је у ствари удаљеност од приближно 11 метара, а тачно 12 јарди, јер  је мјера везана за британски мјерни систем. 

Наравно, није фудбал једини спорт са казненим ударцем, у ствари већина спортова их има, практично сви контакт-спортови.  У рукомету имамо седмерац, у ватерполу петерац (некада четверац), у футсалу се казнени ударац изводи са 6 метара, и слично. Сви они се изводе ударцем из мјеста или након залета, када је лопта постављена на прецизирану удаљеност од гола. И у овим спортовима се дешава да пенал-лутрија одређује побједника, мада мало ријеђе него у фудбалу (то се нарочито односи на рукомет). 

У неким спортовима се казнени ударци изводе на други начин. Таква је ситуација у рагбију, али и у хокеју, који је важан за нашу причу. Пенал у хокеју на леду се изводи тако што играч креће са центра према голу контролишући пак и покушава да надмудри голмана  један на један.

,,Хокејашки'' начин шутирања био је ,,преписан'' у  фудбалској, односно сокер, лиги Сједињених Америчких Држава до прије двадесетак година. У популарном МЛС-у, (Маjor Soccer League), али и у НАСЛ-у ,,распуцавање'' се одвијало тако што је играч кретао са лоптом на раздаљини 35 јарди (31-32 метра) од гола и покушавао да савлада голмана, који је могао да изађе са гол-линије даље од гола, један на један. Фудбалер који је био извођач могао је да шутира или једноставно да заобиђе голмана финтом. Треба нагласити да је био временски ограничен на 5 секунди. У оваквом начину голмани су много чешће успијевали да изађу као побједници из дуела, него што је то сада случај. У модерном МЛС-у у употреби је класичан начин извођења пенала.

Морамо рећи да се једанаестерац данас, осим класичног шута, током игре може извести и тако што се лопта само гурне са бијеле тачке унапријед, а на њу може натрчати саиграч и прослиједити је ка голу (као што је Барселона урадила прије неколико сезона).

У прилогу вам доносимо један снимак из архиве МЛС-а, односно меч из 1999. године, Њу Јорк ,,Метростарс'' – Сан Хозе ,,Kлеш''. На голу Њујорчана је добро познато лице из енглеског фудбала, Тим Хауард. 

Kако вам се свиђа овај начин шутирања пенала и да ли је бољи од стандардног?

Извор за видео: MLS Video Archive

Пише: М.В.